» Život i stil

Placebo i nocebo efekat

Placebo i nocebo efekat

 

 

Vaša verovanja postaju vaše misli. Vaše misli postaju vaše reči.

Vaše reči postaju vaša dela. Vaša dela postaju vaše navike.

Vaše navike postaju vaše vrednosti. Vaše vrednosti postaju vaša sudbina.

(Mahatma Gandi)

 

Bilo da ste ubeđeni da nešto možete učiniti ili da to ne možete, u pravu ste.

(Henri Ford)

 

Očekivanje određuje tok.

(Magnus Hajer, neurolog i naučni novinar)

 

 

 

 

Fenomen poboljšanja zdravstvenog stanja kod ljudi koji su uvereni u to da koriste prave i proverene lekove, a u stvari primaju terapiju sa potpuno neutralnim dejstvom (najobičniji fiziološki rastvor u infuziji, prazne želatinske kapsule, tablete od skroba ili krede…), naziva se placebo-efekat.

Za ovakve tretmane, eksperimentalno je utvrđeno da često bolje utiču na ozdravljenje nego primena stvarnih medikamenta, koji obično sadrže toliko toksičnih sastojaka, da njihova štetnost umnogome prevazilazi pozitivna dejstva koje imaju na saniranje bolesti, odnosno – njihovih simptoma...

 

Reč „placebo“ na latinskom jeziku znači „udovoljiti“ ili „usrećiti“, a najčešće se koristila u religijskim spisima (između ostalog, u Bibliji), u izrazu Placebo Domino, sa značenjem „ugoditi Gospodu“.

Termin je u srednjem veku korišćen da označi osobe koje se uživljavaju u ulogu ožalošćenih (u našem narodu poznate kao narikače) i oplakuju preminule tokom sahrane, kako bi na neki način ugodile njihovim porodicama, a od njih zauzvrat dobile hranu, piće ili pokoji novčić.

Tek u drugoj polovini XVIII veka, izraz se pojavljuje u Novom medicinskom rečniku, gde opisuje nezvanične (alternativne u odnosu na konvencionalnu medicinu) isceljujuće prakse i različite supstance, koje „pre imaju za cilj da udovolje pacijentu nego da ga stvarno izleče“.

Ako se ovo razmotri, uzimajući u obzir prethodno pomenutu činjenicu da placebo stvarno deluje, može se zaključiti da ovakav „ugađajući“ uticaj na podsvest pacijenta čini to da se u njemu pokrenu neki samoisceljujući mehanizmi, koji doprinose poboljšanju zdravstvenog stanja.

 

U novije doba, zabeleženo je da je placebo primenjivan tokom Drugog svetskog rata, kada je američki lekar Henri Bičer otkrio da se bolovi ranjenih vojnika mogu znatno ublažiti davanjem običnog fiziološkog rastvora umesto morfijuma, pod uslovom da pacijenti ne znaju šta dobijaju, što je pokazalo da je autosugestija veoma važan faktor zdravstvenog stanja.

Ovo je kasnije podržano serijom ispitivanja. Pacijenti su deljeni u dve grupe, gde je jednima davana prava terapija, a drugima potpuno neutralna supstanca. U drugoj grupi, stanje 35 posto pacijenata se poboljšalo kao da su dobili stvarni lek...

 

 

 

 

I pored svega, zvanična nauka još uvek tvrdi kako nije uspela da utvrdi način delovanja placeba, a nedostatak „podobnih“ dokaza za neku pojavu još uvek joj je jednak nepostojanju iste.

Danas je efekat placeba dobro poznat konvencionalnoj medicini i farmaciji, ali ga, uprkos njegovom pozitivnom dejstvu, i dalje proglašavaju za lažno lečenje, nasuprot onom „pravom“, koje se sastoji od hirurških intervencija, radijacije (zračenja), raznih invazivnih tretmana i upotrebe hemijskih medikamenata koji su nam poznati kao „lekovi“.

Na medicinskim studijama, „lekcija“ o placebu služi umesto brzinski ispričanog vica za kratak predah i opuštanje, kako bi se što pre nastavilo sa „nečim ozbiljnijim“.

Ironična je činjenica to da velika većina medicinskog osoblja uopšte ne uzima u obzir njegovo delovanje, uprkos tome što dosta istoričara, antropologa i drugih stručnjaka koji se ovom tematikom bave, iznosi značajne argumente u prilog tome da istorija medicine dobrim delom predstavlja istoriju upotrebe placeba…

 

Donedavno su čak i zagovornici njegovog uspešnog dejstva smatrali da placebo deluje samo kada pacijenti ne znaju da, umesto medicinske terapije, u stvari dobijaju „prazne“ kapsule, slatke bombonice ili slanu vodicu.

Međutim, najnovija otkrića pokazala su da oni uopšte ne moraju da budu ubeđeni kako uzimaju pravi medikament, a da placebo ipak funkcioniše.

Istraživanjima na nekim institutima, ustanovljeno je da će mnogim ljudima biti bolje čak i kada su svesni toga da ne uzimaju stvarni lek.

U iznova ponavljanim eksperimentima, lekari su pacijentima koji pate od različitih bolova davali da popiju malu belu tabletu, sa jasnom napomenom da je u pitanju neutralna supstaca, a ne analgetik.

Ipak, posle kraćeg vremena, njihovi su bolovi spontano prestajali. Isto se događalo i sa normalizacijom dotad poremećene bakterijske flore, kao i sa popravljanjem narušenog psihičkog stanja.

Na osnovu toga je zaključeno da placebo efekat u stvari utiče na percepciju i očekivanja pacijenta, kao neka vrsta prekidača koji čini da njegov um, svest ili podsvest pokrenu određene isceljujuće mehanizme u organizmu i prešaltaju ga sa „minusa“ na „plus“…

 

 

 

 

Međutim, ako se čoveku na bilo koji način sugeriše ili on sam očekuje da će mu nešto naškoditi, može se dogoditi da dođe do veoma negativnih rezultata…

O ovome se vrlo malo govori, ali, ako se okrenemo oko sebe, uvidećemo, na žalost i užas, da se veoma često događa. U poslednje vreme, sve se više i smišljeno praktikuje.

Neko će se odmah zapitati: ko bi to i zašto činio? Odgovor se, kao i u svim sličnim slučajevima, lako može pronaći, samo treba pratiti trag od „žutih cigli“…

 

Kada se čoveku pomoću sugestije ili autosugestije naruši zdravlje, odnosno pogorša psihofizičko stanje, onda je u pitanju delovanje nocebo efekta.

On može biti podjednako snažan, ako ne i uticajniji nego placebo.

Mnogi upečatljivi primeri ukazuju na to da ne samo lekari, već i roditelji, poznanici, prijatelji, učitelji i javna propaganda mogu pogubno da utiču na stav osobe, a tako, između ostalog, na njeno zdravlje, programirajući je da veruje kako je slaba, ugrožena, nemoćna, podložna bolesti ili nesrećama.

 

Nocebo je pojam koji na latinskom znači „naštetiti“ i predstavlja mogućnost negativnog verovanja i očekivanja da prouzrokuje štetu, odnosno negativan efekat u organizmu.

Dok se kod placeba postižu pozitivni rezultati pomoću tretmana koji, po nekoj logici, ne bi trebalo da ima bilo kakvog uticaja na dotadašnje stanje, nocebo izaziva negativne rezultate u zdravstvenom pogledu.

 

 

 

 

Većina ljudi verovatno ne pamti (iako je mnogima to ostalo u podsvesti, pa iz nje i dan-danas pritajeno rovari po umu) onu jezivu kampanju na jednoj domaćoj „nezavisnoj“ televiziji, koja je pre desetak godina vrlo neprimereno i agresivno pozivala žene na mamografiju, usput promovišući svoje velike zasluge u nabavci donatorskih sredstava za kupovinu prvog pokretnog mamografa na našim prostorima.

U pomenutom propagandnom spotu se, uz romantičnu muziku, smenjuju scene u kojima se mlada žena doteruje i šminka, ali ubrzo nastupa šokantni preokret…, gde tu istu damu neko nastavlja da sređuje u mrtvačnici, a zatim je pokriva i gura fioku u fružider…

Eto, žena se drznula na to da povede malo računa o svom izgledu, umesto da ode na pregled koji će joj sigurno spasiti život, kao da te dve stvari jedna drugu isključuju.

Do dana današnjeg, nije mi poznato da se neko pozitivno izjasnio o ovoj „reklami“ bolesti i smrti. Srećom, jer bi mu, u protivnom, trebalo prijateljski posavetovati da potraži stručnu pomoć, po mogućstvu ne od ultrakonvencionalnih psihijatara, jer su takvi verovatno i učestvovali u kreaciji ovako bizarne nocebo-propagande…

Uzgred rečeno, od svih snimaka napravljenih tim prvim pokretnim mamografom, samo je 30 odsto pregledano, zbog nedostatka kvalifikovanog medicinskog osoblja, tako da je 70 procenata revnosnih žena, uprkos primljenoj (ne bezopasnoj) dozi zračenja, ostalo bez ikakvog izveštaja o svom zdravstvenom stanju…

 

 

 

 

 

Čast izuzecima, ali većina zdravstvenog osoblja nezainteresovana je za placebo efekat gotovo do autističnosti, verovatno zato što misli da bi i sam njegov pomen bilo omalovažavanje zvanične medicinske nauke.

Tim pre, čak ne razmišlja o nocebu i ideji da njihov način komunikacije sa pacijentom ponekad može učiniti da čovek postane još bolesniji.

Razumljivo, farmaceutske kompanije ne da ne sprovode, nego sprečavaju istraživanja placebo efekta, jer se tu ništa ne može patentirati, a samim tim ni profitirati. S druge strane, veoma često su glavni investitori sveobuhvatnih i veoma agresivnih nocebo kampanja, pod maskom dobronamernih upozorenja... 

 

Nocebo efekat najčešće se ispoljava u nekoliko situacija.

U direktnoj komunikaciji medicinskih stručnjaka i pacijenata, svaka negativna prognoza koja neretko uključuje i „smrtnu presudu“, tipa „ostaje vam još par meseci života“, često se ostvari, čak i u situacijama kada se ispostavi da je prvobitna dijagnoza bila pogrešna. Lepo je imati poverenja u svog lekara, ali je u ovakvim slučajevima najbolje zanemariti njegove proročke vizije i potražiti drugo mišljenje.

Generalna verovanja i očekivanja osobe, a posebno ona u određenim grupama i zajednicama, nastala na osnovu pozitivnih ili negativnih sugestija, imaju veoma snažan uticaj na njeno buduće stanje.

U istraživanjima se pokazalo da je placebo delotvoran u rasponu od 33 do 55 procenata, dok nocebo efekat deluje u šokantnih 55 do 100 odsto slučajeva, što znači da su, uopšte gledano, ljudi dvostruko podložniji negativnim sugestijama i da su one jedan od najznačajnijih faktora ugrožavanja zdravlja i opšteg stanja.

 

 

 

 

 

Iako je kvalitetno zdravstveno obrazovanje i prosvećivanje potrebno i korisno, gotovo je pogubno sugerisati ljudima kako je normalno i neminovno da se u određenim društvenim ili starosnim grupama očekuje neko obolenje.

Na žalost, u medijima je ovo redovna pojava, a podržavaju je i izjave stručnjaka koji, svesno ili nesvesno, rade na štetu naroda, čineći veliku uslugu farmaceutskim korporacijama.

 

Ljudska psiha je takva da svaki pozitivan i optimističan odnos, prema svom stanju i eventualnim problemima u kojima se trenutno nađe, doživljava kao simpatiju, poštovanje, podršku i želju drugih da mu bude dobro.

Čovek tada i sam postaje odgovorniji prema svojoj situaciji, stičući dodatni motiv i snagu da je razreši, što ga samo po sebi dovodi na liniju poboljšanja.

S druge strane, negativne prognoze, paušalne dijagnoze i posebno „slikovita upozorenja“, izazivaju kod njega strah koji prouzrokuje stres, a on je najpogodniji okidač za većinu obolenja, nezgoda i neželjenih stanja.

 

Ako se čovek ne oseća zdravo, trebalo bi da potraži pomoć lekara.

Nisu na odmet ni povremeni preventivni pregledi i analize.

Međutim, uvek treba imati na umu to koliko je svako u stanju da bude podložan spoljnim uticajima, posebno onim lošim, koji u svakom trenutku, slučajno ili namerno, deluju na našu podsvest...

 

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari

Fenix Chat

Fenixsite ima funkciju pretraživaca linkova. Naš sistem iskljucivo indeksira linkove ka drugim sajtovima, tako da se nijedan fajl ne nalazi na našim serverima.