» Svet filma

Kristofer Riv: Zaboravljeni Supermen

Kristofer Riv: Zaboravljeni Supermen

 

 

 

Mislim da u svima nama postoji veličina koje nismo svesni. Kada nas pogodi tragedija, ta se veličina može iskazati. Tragedija nam može doneti novu odlučnost. Bolje je tražiti rešenje problema, nego prepuštati se samosažaljenju, jer u tome nema budućnosti.

 

Invalidnost jeste nesreća. Ali, potreba da se uspe, da se bori za dostojanstvo…, sve to brzo otklanja svaku tendenciju da se o hendikepiranim ljudima misli kao o jadnicima. Oni su izvanredni i služe kao inspiracija svima nama.

 

Ne bi trebalo sažaljevati mlade sportiste invalide. Ti su ljudi utelotvorenje pobede ljudskog duha.

 

 

 

 

Oktobra 2019. navršava se 15 godina od smrti glumca koji je u svojoj pozorišnoj i filmskoj karijeri imao mnogo odličnih ostvarenja i bio izuzetno voljen od kolega i publike širom sveta, ali se danas uglavnom pamti po ulozi najomiljenijeg filmskog superheroja i, na žalost, po tragediji koja ga je zadesila, a sa čijim se posledicama hrabro nosio do kraja života.

 

I pored toga što je priča o Supermenu doživela mnoge ekranizacije, a naslovni lik sa manje ili više uspeha tumačilo nekoliko glumaca, za većinu filmskog sveta jedini pravi Supermen bio je i ostao Kristofer Riv, čovek koji ne samo da je otelotvorio velikog junaka likom i stasom (jer, izgledao je kao da je bukvalno „izašao“ iz istoimenog stripa), već je naprosto delovalo kao da je to stvarno bio On.

Moćno i pravedno biće iz neke druge dimenzije, ostvarenje sna svih detinjih duša koje još nisu izgubile nadu o tome da među nama i dalje hodaju ljudi koji rade za dobrobit čovečanstva, a za to ne ostvaruju ikakve ovozemaljske zasluge.

Čovek koji za svoja dobra dela ne traži privilegije i političke poene, već samo ćuti i pomaže, po cenu toga da zauvek ostane u izolaciji i nemogućnosti da ostvari svoje intimne želje, kamufliran likom nekog stidljivog i šeprtljavog anonimusa, zvanog, na primer, Klark Kent…

 

 

 

 

O životu raznih filmskih zvezda i zvezdica, manje ili više sjajnih, pa čak i onih tamnih, danas se može pročitati beskrajno mnogo detalja, priča o skandalima koji im se obično opraštaju, hvalospeva koje nisu zaslužili...

O Krisu Rivu retko se šta može naći (posebno na jezicima našeg podneblja), čak i u „sveznajućoj“ Vikipediji, dok tabloidi i „ozbiljniji“ mediji povremeno recikliraju stari tekst o njegovoj nesreći, životu sa teškim invaliditetom i smrti, kao da nas stalno podsećaju samo na to kako supermeni često tragično završavaju.

Povremeno se tu čak pomene izvesno „Prokletstvo Supermena“, a onda se svi brzo vraćaju na rijaliti-antijunake i njihove „zanimljive nestašluke“.

Bilo je čak pokušaja da se delo i ličnost Krisa Riva diskvalifikuju, tračevima nastalim na osnovu izjava koje su, u „egzaltiranom“ stanju, navodno dali neki krajnje nekredibilni svedoci, a objavljene su tek nakon smrti svih navodnih učesnika u navodnim događajima…

 

 

 

 

 

Američki glumac, režiser, scenarista i producent Kristofer Riv rođen je 25. septembra 1952. godine u Njujorku.

Počeo je da glumi još kao dete, volontirajući u pozorištu. Pošto je, 1974. godine, diplomirao na Univerzitetu Kornel, počela je njegova profesionalna televizijska i pozorišna karijera.

Prvu filmsku ulogu ostvario je u Gray Lady Down (1978), a već druga mu je iste godine donela svetsku popularnost.

Za film Superman (1978), koji je premijerno prikazan u decembru te godine, Riv je na audiciji izabran između više od 200 glumaca. Već u prvoj nedelji prikazivanja zaradio je 12 miliona dolara i do danas je ostao jedan od najprofitabilnijih filmova svih vremena.

Odmah zatim, snimljen je Superman II (1979), koji je počeo da se prikazuje u junu i već je prvog dana zaradio više od pet miliona dolara…

Uprkos ogromnom uspehu, Riv je odbio nekoliko primamljivih filmskih ponuda, koje su odmah zatim usledile, i 1980. godine odlučio da se vrati prvenstveno pozorištu, što mu je omogućavalo da se istovremeno bavi svojim poslom i da veći deo vremena posveti porodici.

 

U narednih 15 godina, ipak je ostvario čitav niz upečatljivih uloga u bioskopskim i televizijskim filmovima: Somewhere in Time (1980), Deathtrap (1982), Monsignor (1982), Superman III (1983), The Bostonians (1984), Anna Karenina (1985), The Aviator (1985), Street Smart (1987), Superman IV: The Quest for Peace (1987), Switching Channels (1998), The Rose and the Jackal (1990), Death Dreams (1991), Bump in the Night (1991), Noises of… (1992), Mortal Sins (1992), Nightmare in the Daylight (1992), Morning Glory (1993), The Sea Wolf (1993), The Remains of the Day (1993), Speechless (1994), Black Fox (1995), Village of the Deamned (1995), Above Suspicion (1995)…, često rame uz rame sa filmskim legendama poput Majkla Kejna, Džina Hekmena, Čarlsa Bronsona, Entonija Hopkinsa…

U ovom periodu, učestvovao je i u nekoliko TV serija.

Mlađim generacijama na našim prostorima, većina je ovih ostvarenja nepoznata, a i stariji se na mnoga od njih, na žalost, mogu podsetiti samo ako su u stanju da ih gledaju bez prevoda…

 

 

 

 

 

Kristofer se celoga života intenzivno bavio sportom, između ostalog jedrenjem i jahanjem.

Kao srednjoškolac, posebno je bio posvećen hokeju na ledu, pa je tokom sve četiri godine provedene u Prinstonu bio veoma uspešan prvi golman. U početku je nameravao da mu ovo postane profesionalna karijera, sve dok nije shvatio da će zbog grubosti sporta „verovatno završiti bez zuba“, pa se povukao u manje agresivno okrilje pozorišta.

Konjičkim sportom počeo je da se bavi 1985. godine, pošto je naučio da jaše za potrebe TV filma „Ana Karenjina“, u kojem je glumio grofa Vronskog.

I u ovom sportu bio je veoma uspešan, kao u svemu do tada. Ubrzo posle snimanja filma, počeo je da se takmiči na konju kojem je dao ime Bak. Igrom slučaja, omiljeni sport mu je 10 godina kasnije potpuno izmenio način života...

Nesreću je doživeo samo desetak dana po završetku snimanja filma „Van sumnje“, u kojem sjajno glumi policajca koji je posle ranjavanja paralizovan i trajno vezan za invalidska kolica…

U maju 1995. godine, na konjičkom takmičenju u preskakanju prepona, kada se pred jednom od njih njegov konj iz nepoznatih razloga zaustavio, Riv je naglo izbačen iz sedla i, preletevši preko konja, doživeo težak pad na glavu. Zbog izuzetne korpulentnosti (visine od 193 cm i težine od 98 kg), vrat mu je na više mesta polomljen, a kičmena moždina prekinuta.

Završio je u stanju tetraplegije, koje karakteriše odsustvo osećaja i potpuna paraliza svih mišića ispod mesta povrede, odnosno nepokretnost od ramena naniže, čak i sa nemogućnošću disanja bez aparata…

 

 

 

 

 

Lekarske prognoze o njegovoj budućnosti bile su veoma nepovoljne, medicinska struka je mahom predviđala da je, u najboljem slučaju, osuđen na vegetiranje, a retko je ko uopšte verovao da će i u takvom stanju uspeti da poživi duže od nekoliko meseci.

I sam Riv je kasnije priznao kako je, shvativši šta mu se desilo, u prvom trenutku pomišljao na samoubistvo (koje čak nije mogao samostalno da izvede), ali je veoma brzo, zahvaljujući ljubavi i bezuslovnoj podršci bliskih ljudi, zauvek odustao od takve ideje.

Možda je prelomni trenutak bio taj kada mu je u bolničku sobu nagrnuo lekar sa ruskim naglaskom i obavestio ga da je neophodno da mu izvrši rektalni pregled.

Bio je to njegov kolega i prijatelj Robin Vilijams, prerušen u hodajuću medicinsku katastrofu iz romantične komedije „Devet meseci“. Kažu da se Riv, prepoznavši ga, tada prvi put nasmejao nakon nesreće…

 

Svoju tragediju odlučio je da nadalje prihvata sasvim supermenovski, vatreno se zalažući i sakupljajući sredstva za nova medicinska istraživanja u oblasti povreda kičmenog stuba.

U američkom Kongresu, aktivno je lobirao za to se omogući bolja naplata osiguranja posle bolesti i povreda koje uzrokuju invaliditet.

Na dodeli Oskara, pred kolege i članove Američke akademije za film izašao je u invalidskim kolicima i skrenuo im pažnju na to kako bi filmski radnici trebalo da se, u filmovima i u životu, više posvete socijalnim temama…

 

 

 

 

Posle višemesečne intenzivne terapije, na kojoj je sam insistirao i započeo je čim je njegovo stanje posle nesreće to dozvoljavalo, Riv je svakim danom uspevao sve više vremena da diše samostalno, bez respiratora.

Upornim vežbanjem, posle nekog vremena uspeo je i da pomakne jedan prst, što su lekari proglasili za neviđeno čudo.

Kasnije je ova svoja iskustva uporedio sa pripremama za najtežu životnu ulogu.

Godinu dana posle povratka u porodični dom, u jednom je intervjuu opisao kako se nosi sa svojim novim načinom života:

„Nije lako biti nepokretan od ramena naniže, pogotovo za nekoga ko je bio tako aktivan. To je velika psihička promena. Imam dobrih i loših dana. Srećom, više je dobrih. Polako prihvatam svoje novo stanje. Moram se pomiriti sa činjenicom da mi je život nametnuo neka ograničenja, ali ne moram da trošim vreme neprestano misleći o tim ograničenjima…“.

 

 

 

 

Nadljudska upornost u vežbanju omogućila mu je da se iznenađujuće brzo vrati režiji, pa čak i glumi.

Potpuno nepokretan, u invalidskim kolicima, glumio je u filmu A Step Toward Tomorrow (1996), a zatim u osavremenjenom rimejku istoimenog Hičkokovog filma, Rear Window (1998).

Svoju poslednju ulogu ostvario je u dve epizode TV serije Smallwille.

 

Nije pristao da od života uzme samo onoliko koliko su mu medicinski stručnjaci „davali“. Umesto nekoliko meseci, poživeo je još devet i po godina posle nesreće, sve vreme verujući da će pravi naučnici u doglednoj budućnosti pronaći lek za saniranje posledica povrede poput njegove, ukoliko im se samo obezbede sredstva za dalja istraživanja.

 

Preminuo je oktobra 2004, u 52. godini života, od zastoja rada srca, što je bila posledica alergijske reakcije na antibiotik koji mu je dat protiv hroničnog dekubitisa, nastalog zbog stalnog ležanja i sedenja…

Njegovi posmrtni ostaci su kremirani, a pepeo razvejan…

 

Kristoferova udovica, glumica Dejna Riv, odmah je posle njegove smrti osnovala Christopher Reeve Foudation, za naučna istraživanja. Nakon što je, samo dve godine kasnije, i sama umrla od karcinoma, u 44. godini života, Christopher and Dana Reeve Foudation vode njihova deca, Metju i Aleksandra Riv...

 

 

 

 

  • Nazad
Komentari
strelac
Bravo  yes
  • 24/Apr/2019
mica77
mica77
0
Odlican glumac!Moja prva ljubav.Odlican tekst.
  • 27/Apr/2019

Fenix Chat

Fenixsite ima funkciju pretraživaca linkova. Naš sistem iskljucivo indeksira linkove ka drugim sajtovima, tako da se nijedan fajl ne nalazi na našim serverima.